Dobar dan mili moji i dobrodošli u novo poglavlje mog bloga! Pravi je momenat za otvaranje jednog malog mamećeg kutka ovde, pošto je uskoro pridružujem klanu mamika interneta. Ovo je, nadam se, prvi post od mnogih vezanih za trudnoću i klince, a u njemu vam detaljno prenosim svoje iskustvo sa prvim trimestrom trudnoće.
Pišem vam ovaj post preko stomaka koji sam zaradila u drugom trimestru, kako mi ne bi iz sećanja nestali svi detalji koje želim da podelim sa vama. Pre nego što nastavimo, imajte u vidu sledeće: svaka trudnoća je različita i svaka trudnica je različita. Moj prvi trimestar može značajno da se razlikuje od vašeg prvog trimestra. Takođe može biti relevantno da navedem da mi je ovo prvi prolazak kroz trudnoću i da imam više od 30 godina.
Pre svega, zašto sam rešila da napišem ovaj post i prenesem svoje (možda ne-tako-blagosloveno) iskustvo sa prvim trimestrom trudnoće? Zato što želim da prvi trimestar trudnoće opišem tačno onako kako jeste bio za mene, bez ulepšavanja. Zato što je krajnje vreme da stanemo na put imbecilnoj romantizaciji i idealizaciji trudnoće.
Za većinu žena trudnoća je izuzetno naporan proces koji predugo traje i u kojem se većinu vremena osećamo loše, premoreno, neuravnoteženo, gubimo donekle kontrolu nad svojim telom i svojim životom, a sve to dok se od nas baš jako očekuje da budemo radosne, nasmejane i divno raspoložene. To ume da bude jako frustrirajuće.
Trudnoća i dete mogu biti izuzetno željeni, a da opet trudnoća ženi padne jako teško. Vreme je da progovorimo o stvarima o kojima se ne priča iz meni nekog nepoznatog razloga. Vreme je da razbijemo neke iluzije, da se bolje upoznamo sa onim što nas (možda) čeka u trudnoći (a nije toliko lepo i blaženo), kao i da prestanemo da postavljamo glupa pitanja trudnicama, dajemo neželjene komentare i savete, i prestanemo da očekujemo od njih da se ponašaju na određeni način samo zato što su trudne.
Trudnice su ljudska bića u najranjivijem periodu svog života. Potrebna im je podrška, a ne osuđivanje okoline. Nadam se da će moje iskustvo sa prvim trimestrom pomoći nekim budućim trudnicama da budu spremnije na ono što ih čeka, a da će neke druge žene koje slučajno zalutaju u ovaj kutak interneta ovaj post odvratiti od ponašanja koja su možda normalizovana u našem društvu, a zapravo štete mentalnom zdravlju trudnice (poput davanja neželjenih saveta i ružnih komentara, kao i ničim izazvanog pipanja stomaka nepoznatih trudnih žena).
Sad kad sam se izrantovala (izvinite sviju), mogu da obećam da će svakoj prvorotki ovaj post biti na ovaj ili onaj način koristan. Planiram da pretresem sve kroz šta sam prošla i sve što mislim da treba da znate kako bi vam prvi trimestar prošao što lepše i lakše. Na samom kraju posta sam vam napravila i kratki vodič za preživljavanje prvog trimestra.
Vežite se, polećemo!
Simptomi trudnoće u prvom trimestru
Na simptome koje možete imati u prvom trimestru trudnoće zaista može uticati sve i svašta: od genetike, preko životnog stila, vaše kondicije, godina, hormonskog statusa, pa do pola deteta koje nosite. Ono što sam shvatila prolaskom kroz isti jeste da ne možete baš mnogo da uradite da sebi olakšate u prvom trimestru. Biće kako bude, i što je najvažnije - proćiće!
Prvi simptom trudnoće koji sam ja osetila jeste agresivan bol u grudima i oticanje grudi. To možda ima veze sa time što sam prirodno blagoslovena većim grudima, ali ne mora da znači. Nakon toga je tek usledio izostanak ciklusa, pa koju nedelju posle su počele mučnine.
Lista mojih sveukupnih simptoma trudnoće u prvom trimestru je sledeća:
1. Mučnine
Mučnine kojima ne mogu ništa su mi najteže pale. Moje mučnine počele su relativno rano, oko šeste/sedme nedelje. Nisu bile praćene povraćanjem, ali su mi bile toliko teške i grozne da sam zaista želela da se bar ispovraćam, jer onda bih bar osetila olakšanje, a nisam mogla. Ovako mi je samo bilo veoma muka bez kraja i konca.
Ono što čujete o ,,jutarnjim'' mučninama u mom slučaju je letelo direktno kroz prozor. Moje mučnine trajale su ceo dan, desetak dana zaredom bez pauze. To mi je bio najgrozniji period prvog trimestra.
Ginekolog mi je savetovalo neki lek sa đumbirom (jedini bezbedan za trudnice, Antimetil) i uopšteno čaj sa đumbirom i blage čajeve. Nažalost, za lek dajem nula bodova, kao i za čajeve. Ništa što sam uradila nije mi pomoglo.
Sećam se da sam jedan dan umirala od muke toliko da sam morala da jedem na svaka dva-tri sata komplet obrok, jer čim bi se stomak malo ispraznio, ja sam prolazila kroz pakao.
Posle desetak dana celodnevnih gadnih mučnina, otkrila sam da imam jedan sat bez mučnine ujutru. Pa koji dan kasnije tri sata bez mučnine ujutru. Ne možete zamisliti šta sve osoba može da uradi za tri sata kada je normalna, ej!
Nakon izvesnog vremena, mučnine su postale sporadične. Često se dešavalo da mi je muka kad se nalijem vodom, a bila sam generalno dosta žedna u trudnoći. Osim toga, nisam našla neki triger za mučnine, dolazile su i odlazile kako im volja. Jedini miris koji mi je smetao je bio on onih elektronskih cigareta tipa heets, od toga mi se jezivo povraćalo, ali od toga mi se povraćalo i ranije.
Jedina stvar koju sam morala da promenim jeste da se uobročim i jedem čim se probudim. Ako ne bih jela čim se probudim, samo Bog bi mogao da me spasi taj dan.
P.S. postoje još neke baš nove opcije lekova za mučnine u trudnoći, ali su uglavnom fokusirani na regulisanje gorušice koja vas možda čeka kasnije u trudnoći, a ne na ove čuvene ,,jutarnje'' mučnine koje se javljaju u prvom trimestru (a nisu naučno dokučili zašto). Svakako konsultujte vašeg lekara za bilo kakve opcije, ne daj Bože, želećete da isprobate sve.
2. Hronična iscrpljenost i preterano spavanje
Prvi trimestar prošao mi je delimično u magnovenju od količina spavanja i dremki u vreme i nevreme koje su mi se događale.
12 sati spavanja noću u prvom trimestru se zaista činilo kao super ideja, a sa sve tim sam zevala ceo dan i tu i tamo opalila jednu (ili dve!) višesatne dremke ukoliko sam bila tako u mogućnosti.
Kažu da trudnica u prvom trimestru trči polumaraton svakog dana jer toliko energije zapravo njeno telo troši na kreiranje novih organa. I iskreno ću vam reći, subjektivan osećaj jeste takav.
Gledajte da date sebi što više vremena za odmor i spavanje. Možda i nećete imati nekog izbora osim da se komirate tamo gde se nađete kada vam se prispava.
3. Izmenjeni ukusi
Neko vreme mi je pola hrane koju inače jedem imala ukus metala ili je bila gorča nego što inače jeste. Jogurt je morao muž da proverava pre nego što ga ja popijem, jer mi je svaki bio gorak. Takođe mi se neko vreme uopšte nije jelo slatko, a inače sam veliki ljubitelj šećera.
Averzije ka hrani koju ste inače voleli su potpuno normalne u trudnoći, kao i to da vam se jede hrana koju inače ne jedete. Slušajte svoje telo (osim ako vam telo poručuje da je ok da spičite celu teglu Nutele za jedan dan) kada je u pitanju ono što vam prija da jedete. Ne forsirajte ništa i potražite alternative ako vam se ogadilo nešto što vam je preporučeno da jedete u trudnoći.
4. Otečenost
Tokom celog prvog trimestra sam se osećala otečeno. Nisam sigurna da li sam zadržavala vodu, hranu ili oba. Mislim da je tačan odgovor oba. Osećala sam se ogromno i teško, manjak energije je bio očigledan. Objašnjeno mi je da je sve ovo normalno za prvi trimestar i trudnoću uopšte. Zezala sam se da sam ,,otekla od dobrote'' ali subjektivni osećaj zaista nije bio za zezanje.
5. Opstipacija
Da mi je neko rekao da ću postati najreligioznija osoba na svetu u sopstvenom toaletu tokom trudnoće, ne bih mu verovala. Opstipacija je pokušala da me ubije (subjektivni osećaj, ne realnost) tokom prvog trimestra, ali i ostatka trudnoće.
Moj ginekolog preporučio je Portalak sirup kao najbezbednije rešenje (molim vas konsultujte se sa svojim lekarom ukoliko ste u istom problemu). Iskustvo prijateljice trudnice je bilo užasno sa punom preporučenom dozom ovog sirupa, tako da sam ja pametnije počela sa jako malim dozama istog.
Portalak nije uvek radio posao za mene, ali onda kada jeste, ja sam bila prezahvalna. Prosto, količina inputa u moje telo u vidu hrane je bila toliko manja od količine autputa da je to bilo nesnosno.
Pre nego što sam se odlučila za Portalak probala sam sa suvim šljivama - tradicionalnim lekom protiv opstipacije koji je na mene imao veoma nestabilan efekat. Tačnije, količina suvih šljiva koje sam morala da pojedem za bilo kakav rezultat bila je enormna, pa sam batalila.
Moja ishrana je varirala tokom trudnoće, od preporučenih gomile vlakana za lakše varenje pa do moje uobičajene ishrane. Zaključila sam da moja opstipacija nije imala nikakve veze sa ishranom, već sa trudnoćom uopšte, s obzirom da je bila omniprisutna. Stoga, ako vas ovo muči, pitajte lekara za stručni savet i preporuku. Nemojte trpeti.
6. Pojačane alergijske reakcije
Još jedno iznenađenje par dana pre nego što sam saznala da sam trudna bila je iznenadna reakcija na stomatološki preparat koji je prethodnih godina primenjivan na meni mnogo puta. Tačno je da se alergije razvijaju i da možda jedno nije bilo uslovljeno drugim, ali moguće je i da jeste. U toku trudnoće to svakako ne možete proveriti jer alergo-testove možete uraditi tek kasnije.
Tokom trudnoće sve vaše alergije će se najverovatnije pogoršati, a sasvim je moguće i da ćete razviti neku novu. O svim lekovima morate se konsultovati sa vašim lekarom jer nisu svi bezbedni za vaš plod.
7. Pojačan apetit
Kada vam nije muka - gladni ste. A i kad vam je muka možda je jedino rešenje da smirite stomak to da se najedete kao stoka. Ovo nije baš najidealniji momenat za vođenje računa o kilogramima - prosto radite ono što morate da vam bude bolje.
Nije neophodno da se ugojite tokom prvog trimestra, a nije strašno ni ako smršate usled povraćanja. Ugojili se ili ne tokom prvog trimestra, to je u redu. Lično mislim da sam se do kraja prvog trimestra ugojila oko 3-4 kilograma.
8. Bezvoljnost i odsustvo energije
Jedna moja zaova je upotrebila izraz ,,osećala sam se kao teg'' i ja adekvatniji opis prvog trimestra još uvek nisam uspela da nađem. Sve mi je bilo teško. Malo čemu sam se radovala. Nije mi bilo dobro i nije mi bilo ni do čega zbog toga.
Ako ste u prvom trimestru i ako se ne osećate dobro, ne budite strogi prema sebi. To je samo jedna faza trudnoće. Proći će prvi trimestar i vratićete se sebi, koliko toliko. I biće sjajno.
9. Veoma vividni snovi
Snovi tokom drugog meseca trudnoće su bili možda najluđi i najelaborativniji snovi koje sam ikada imala. I nisu imali nikakve veze sa trudnoćom ili bebom ili neizvesnošću ili uopšte trenutnom situacijom u kojoj sam se nalazila. Prosto, moja podsvest je našla za shodno da izbaci na površinu svaku uspomenu iz detinjstva i mnoga mesta na kojima sam i zaboravila da sam bila. Neki od snova i nisu bili tako prijatni, ali nije bilo većih noćnih mora, tako da, osim vanrednih buđenja nije bilo naročitih problema.
10.
Postoji i niz simptoma koji su mene zaobišli, a koje mnoge žene iskuse u prvom trimestru: jake averzije na hranu, povraćanje na određene mirise ili bez okidača, hemoroidi, pojava strija i celulita, grčevi i bolovi u kukovima i materici, glavobolje itd. Svaka trudnica je različita, a ja sam se trudila da vam približim ono kroz šta sam ja prošla i kako sam se sa tim izborila.
Šta je obavezno u prvom trimestru
1. Redovne posete ginekologu
Treba vam lekar koji će vam voditi trudnoću, a to treba biti lekar kome verujete kako biste mogli da pratite njegove instrukcije bez nedoumica. Iz više razloga je bitno da se javite ginekologu čim saznate da ste trudni i da se dalje javite po rasporedu koji vam on obrazloži.
Potrebno je odraditi određene laboratorijske analize kako bi se vaše telo održalo u optimalnom stanju tokom trudnoće i obezbedila bezbednost vašeg ploda.
2. Prenatalni vitamini
Gomila trudničkih vitamina nalazi se na tržištu, a vaše je da, nakon odrađene laboratorije konsultujete vašeg lekara o tome koji su vitamini najbolji za vas. Ove vitamine uzimaćete tokom čitavog trajanja trudnoće. Ako vam vitamini koji su vam prepisani ne odgovaraju, tražite neke druge. Svi ginekolozi su sponzorisani od strane nekih farmakoloških kuća, može se desiti da vam stoga njihov prvi izbor neće odgovarati. Odradite lab i tokom trudnoće da biste saznali da li vam je dete ,,posrkalo'' nešto relevantno iz tela i da li biste nešto morali da dodate.
Moj izbor je bio Femibion 1 i 2.
Ako tek planirate trudnoću, nije zgoreg da se bacite na folnu kiselinu. Ne može da vam škodi, a daje jump-start razvoju vašeg ploda.
P.S. pretresite postojeću suplementaciju i lekove koje uzimate sa vašim lekarom čim saznate da ste trudni jer postoji dobra šansa da neki nisu bezbedni u trudnoći.
3. Prilagođavanje skin-care rutine za lice
Recite retinolu doviđenja na neko vreme. Kao i botoksu, filerima, laserskim epilacijama, bilo kakvim agresivnim tretmanima, čak i anticelulit kremama. Ništa ovo više nije za vas dok ste trudni. Retinol može naškoditi vašem plodu, a ove ostale stvari koje sam navela nisu ispitivane na trudnicama, pa se iz principa na trudnicama i ne rade. Rad na sebi moraćete da ostavite za posle porođaja (plaky).
4. Izbegavanje određene hrane
Ovo se odnosi na celu trudnoću, ne samo prvi trimestar. Ne želim mnogo da tupim na ovu temu jer nisam ni lekar ni nutricionista, a na internetu postoji gomila informacija na temu, od paranoidnih do smislenih, a i potpuno oprečnih. Pitajte vašeg lekara.
Ono oko čega se manje-više svi slažu jeste da treba da izbegavate suši i bilo kakvu živu ribu ili meso, kao i živa jaja. Kao trudnica ste imunokompromitovane i sklonije oboljevanju od nekih bakterija nego inače.
Malo paranoidniji izvori informacija će vam otkriti da treba da izbegavate i delikates i određene vrste sireva koji su nedovoljno obrađeni, uglavnom zbog rizika od listerije. Ja se ovog nisam naročito pridržavala s obzirom da sam najveći poklonik suvog mesa i gorgonzole i nisam to želela sebi da uskratim.
Oprečne informacije dolaze na snagu onda kada se zapitate kako možete pomoći ili odmoći svom detetu kada su alergije na hranu u pitanju. Jedni izvori (rekla bih nešto noviji) tvrde da ako jedete kikiriki, orašaste plodove, jagode i druge alergene iz hrane (podrazumeva se da na iste niste sami alergični) vi zapravo smanjujete šanse za razvoj alergije na te namirnice kod deteta. Drugi izvori (rekla bih nešto stariji) savetuju da se uzdržte od unosa alergena iz hrane jer to može doprineti razvoju alergija kod deteta. Pa vi sad budite pametni.
Ja sam rokala orašaste plodove kao siroče napolitanke tokom cele trudnoće, apdejtovaću vas jednog dana kako je dete prošlo sa alergijama :)
Šta nije obavezno u prvom trimestru
1. Kupovina bilo čega za dete
Sačekajte, zaboga. U tradiciji našeg naroda je, pre svega, nasleđivanje i prosleđivanje bebećih stvari. Možda ćete mnogo toga dobiti od drugarica i rođaka koje jedva čekaju da se tih istih stvari reše, a vama će uštedeti brdo para i živaca.
Ako pak imate želju da ipak kupite nešto, počnite od malih stvari. Za ono veće i skuplje sačekajte dok se dobro ne raspitate, a kada se odlučite dajte sebi vremena da iste proizvode uhvatite na akciji. Nema potrebe za žurbom.
2. Razglašavanje lepih vesti
Objava trudnoće u prvom trimestru pre svega nije preporučljiva zato što ste u prvom trimestru i dalje više podložni riziku od spontanog pobačaja. Kasnije se taj rizik smanjuje. Iz ovog razloga, mnogi roditelji čekaju da prođe prvi trimestar pa da objave srećne vesti.
Po mom mišljenju, u početku trudnoće trebate javiti onima do kojih vam je stalo i u koje imate dovoljno poverenja da neće vesti širiti dalje dok sami ne budete spremni na objavu širokim narodnim masama.
Međutim, na kraju krajeva, ovo je individualno. Neko jedva čeka da objavi slike sa ultrazvuka na svom storiju, dok je neko užasnut idejom da ceo internet gleda unutrašnjost njihove materice. Kako, kada i da li ćete objaviti trudnoću treba biti u potpunosti vaša odluka.
3. Korišćenje babskih - tradicionalnih metoda za određivanje pola deteta pre nego što test ili pregled pokaže pol
Od srca vas molim da ne izvodite nikakve babske testove ni rituale da biste saznali pol vašeg deteta pre vremena. Takođe vas molim da ne slušate mamu, tetku, babu, komšinicu i ljude sa interneta koji tvrde da su svevideći ili da pogledom u vaš stomak i tim ,,kako nosite'' mogu da vam kažu kojeg je pola dete u prvom trimestru. Većina žena ni ne ,,pokazuje'' u prvom trimestru, tako da ne znam o kakvom ,,niskom ili visokom nošenju'' uopšte ima da se diskutuje.
Najgore što može da vam se desi ako ovo radite je da ubedite sebe da je dete određenog pola (uglavnom to bude pol koji biste vi želeli da dete bude) i da se potpuno okrenete u tom smeru, pa da se posle bezrazložno neprijatno iznenadite kada saznate da su vaši babski testovi i projekcije drugih žena u okolini potpuno omanule.
Meni je npr. 90% žena u mojoj okolini reklo da nosim devojčicu i gomila tih nekih ,,pokazatelja'' je ukazivala na to da nosim devojčicu, a rodiće se, Bože zdravlja, dečak kao jabuka :D
Šta nije obavezno, ali je možda preporučljivo u prvom trimestru
1. Prenetalno testiranje
Da li ćete se ili nećete odlučiti na prenatalno genetsko testiranje treba da bude vaša odluka donešena u konsultaciji sa vašim lekarom. Prenatalni testovi koštaju od 400e pa do koliko možete da zamislite (mislim trenutno oko 1200e za jedan plod) i ima ih raznih tj. od raznih firmi.
Moj izbor je bio Biosave i njihov Qualified360 zbog godina u kojima rađam i mog uopštenog duševnog mira. Taj test se radi od desete nedelje trudnoće. Koštao je oko 800e i rezultati su stigli u roku od nedelju dana. Uzorak je poslat u Španiju na testiranje.
I kada ne radite prenatalni, radite double test tokom redovnog vođenja trudnoće koji vam daje šturije informacije o istoj problematici. Koliko sam ja shvatila, prenatalni nije obavezan osim ako vam vaš ginekolog ne kaže drugačije. Inače prenatalni radite ako ste u finansijskoj mogućnosti, ako imate određene genetske probleme u familiji ili familiji oca deteta i ako uopšteno želite da ga uradite.
2. Zaštita kože od strija
Iako ćete se najviše ugojiti u drugom i trećem trimestru, nije zgoreg da počnete sa negom i zaštitom svoje kože (posebno na stomaku) kako biste uradili onoliko koliko možete da se zaštitite od nastanka strija odnosno pucanja kože.
Na nastanak strija najviše utiče genetika i to koliko ste se naglo ugojili odnosno naglo rastegli kožu. Međutim, volim da mislim da losioni i ulja mogu da pomognu. Moj izbor za sada je Mustela ulje protiv strija, a krajnje rezultate ću morati da vam javim naknadno. Ono što za mene nije radilo kad sam bila tinejdžer sklon strijama od rasta bio je Vichy i Šaljić, zato sam se ovaj put odlučila za ulje, a ne kremu ili losion.
Šta sam apsolutno mrzela tokom prvog trimestra
1. Lekari se boje da me leče
Ovo je potpuno logično - jedini lek za koji su 100% sigurni da neće naškoditi vama i detetu je paracetamol. Ako vas paracetamol ne radi ili ako paracetamol nije namenjen za lečenje toga što vi treba da lečite, žalim slučaj! Svi lekari prezaju od davanja bilo kakve druge terapije trudnici u prvom trimestru, bez obzira na to u kakvim ste tegobama.
Ne krivim lekare koji se tresu da mi daju bilo kakvu terapiju tokom organogeneze odnosno tokom prvog trimestra - oni se vode time da, ako daju terapiju koja ne daj Bože napravi neki problem, oni će biti krivi. Dakle, ostavljeni ste da lečite mutirane bakterije i viruse 21. veka sa blagim prirodnim preparatima i biljkama iz srednjeg veka. I to je tako.
Moj savet je da nosite masku tokom prvog trimestra i spasite sebe povećane izloženosti bakterijama i virusima, jer postoji dobra šansa da će vas ostaviti da se lečite bez terapije iz razloga navedenih iznad. Izbegavajte mesta prepuna ljudi, zatvorene prostorije, bolesne ljude, gradski prevoz, zdravstvene ustanove. U prvom trimestru izbegavajte sve živo što može da vas ugrozi.
Dobra vest je, kad prođe prvi semestar, lekari su mnogo opušteniji. Tada počinje da važi metoda ,,ako više koristi nego što može da našteti, prepiši'' tako da niste prepušteni da trpite bez ikakve terapije ako se nađete u nekim tegobama.
2. Žene su krenule da me zovu debelom čim sam se ugojila prvih nekoliko kilograma
Ovo je nešto što me je potpuno šokiralo, posebno obzirom na to da je u normalnoj trudnoći preporučeno gojenje od 7 do 15 kilograma za normalan početni BMI. Znate ono žena je ženi vuk? Doživela sam to na sopstvenoj koži. I tada me je to baš pogodilo.
Jedino što imam da kažem je - ne budite ja. Očekujte da će vam neka žena reći koliko ste se samo ugojile, čak iako (još) niste. Neke žene jedva čekaju da vam to kažu. Ali to govori o njima, ne o vama. Vi se gojite jer kreirate drugo živo biće. I treba da se gojite (u razumnim granicama). I nema ništa loše u tome da se gojite. Razmislite naknadno da li su vam takve osobe uopšte potrebne u životu.
Savet za one koji imaju izrazitu želju da trudnici kažu da je debela: prvo pogledajte sebe u ogledalo. Zatim porazmislite, makar i na silu, koja to mračna strana vašeg uma vas tera da hormonski neuravnoteženoj ženi (koja je već dovoljno opterećena očekivanjima od njenog fizičkog izgleda u današnjem društvu) kažete da se ugojila, kao da ona nema ogledalo i vagu i kao da, u krajnjem slučaju, ne treba da se goji jer pravi novo ljudsko biće u svom stomaku. Da kažem to malo prostije: i debeli i trudni ljudi znaju koliki su. Ne morate vi to da im govorite. I nemojte.
3. Agresivne reklame na društvenim mrežama
Od momenta kad se prvi put pomenula trudnoća u mojoj kući pa do dana današnjeg moje društvene mreže preplavljene su snimcima raznoraznih beba, trudnica i todlera, a između njih su reklame za sve što će mi ikada trebati i neće trebati za dete. Na tim reklamama mi se raznorazne ženetine agresivno unose u facu, pokušavajući da prodaju neke svoje programe i usluge za raznorazne stvari.
Kao veliki konzument interneta i mreža, moram priznati da mi je sve ovo izazvalo jaku anksioznost jer se sve predstavlja kao da ti treba, a kad bi kupio sve što ti ,,treba'' bio bi lakši za jedno 5k evra. A sve to zaista em ne mora toliko da košta, em ti verovatno i ne treba.
Odavno sam se umorila od tih istih reklama i obožavam da potražim na netu ili povedem razgovor o bilo čemu drugom (tipa venčanja, kućni ljubimci, stanovi, enterijer itd.) kako bi me sopstveni algoritam ostavio na miru.
Šta sam još otkrila kao prvorotka u prvom trimestru
1. Ima raznih školica roditeljstva
...i sve se one bave relativno sličnim temama: porođaj, dojenje, šta sa bebom kad dođe kući. Većina školica sada je online, što smatram posebno zgodnim za sve buduće mame. Smatram da nema potrebe da plaćate za školicu roditeljstva jer ih ima mali milion besplatnih, a teme su relativno slične.
Na Bebologiji na primer, možete se prijavljivati za ona predavanja koja vas zanimaju. Predavanja im se na neki period vrte u krug, tako da nije problem ako nešto propustite. Zdravo mama ima školicu u saradnji sa Belmedikom, pa njihovo osoblje mahom drži predavajna, trenutno jednom nedeljno u toku 4 nedelje. Trenutno sam se prijavila i na neku Babylista free školicu, mada mi se nije svideo povratni mejl koji je u fazonu ako vam termini ne odgovaraju, prijavite se neki drugi put.
Ono što mogu da vam kažem (a što je i logično) je da su sve besplatne školice roditeljstva po principu - ako je nešto besplatno, vi ste proizvod. Dakle, sve one vam nešto prodaju. Uglavnom je glavno pokroviteljstvo ili banka matičnih ćelija ili određeno privatno porodilište. I rekla bih da je to sasvim ok, opet vam je korisno ono što ćete čuti, a reklamu ćete mjutovati kao što biste i na tv-u.
Ima i povremeno negde neki panel za trudnice uživo, ja do sad nisam bila ni na jednom zbog radnog vremena. Ista je priča: predavanja + reklama i poklončići od sponzora. Oni koji više vole uživo da saznaju više o ovim temama mogu potražiti tako nešto. Bukvalno je dovoljno da svom otvorenom instagramu u telefon glasno kažete ,,trudnoća, mama, beba, nega bebe, školica roditeljstva, panel za trudnice'' i instagram će vam sam izbaciti ono što vam treba. Majke mi, toliko je lako, čak ne morate ni da kucate u pretragu!
Zaključak: ako imate vremena, odslušajte bar jednu školicu roditeljstva online. Ne kažem da je sve što oni pričaju smisleno, ali nešto će vam sigurno koristiti.
2. Svako će imati nešto da kaže
Dobićete gomilu mišljenja, saveta i ujedno neke neželjene komentare. Od vaših najbližih i onih koji vam žele najbolje, pa do kasirke u maksiju, radnice u apoteci ili druge trudnice koju ste sreli u busu.
Vaše telo, vaša materica i vaše grudi su odjednom zajedničko vlasništvo u smislu razglabanja o istom. Da li ćeš dojiti ili ne? Gde ćeš se porađati? Koliko si se ugojila? Planiraš li prirodno ili carski? Pitanja ima hiljadu, a postavljaju ih i bliski i random ljudi. I sasvim je ok da ti je muka od istih i da na ista ne želiš da odgovaraš.
Ok je da to kažeš. Ok je da oteraš te ljude u majčinu, na fin ili ne tako fin način. Tvoje telo je i dalje tvoje. Odluke koje si donela ili češ doneti u vezi sa SVOJIM telom i gajenjem SVOG deteta tiču se samo tebe (ovo potonje donekle i oca deteta, ali da se razumemo, zna se ko radi teži deo posla bar prvih 9 meseci nakon začeća, pa stoga bi trebalo da pravo glasa i dobiju u skladu sa svojim doprinosom wink wink).
Ne dozvolite ljudima da zadiru u vašu intimu. Ništa im niste dužne zato što ste trudne. Vaše telo, zdravlje i planovi nisu stvar javnog značaja u koju svi imaju pravo da imaju uvid.
3. Potpuno je u redu ako se osećaš loše, pogotovo tokom prvog trimestra
Postoje jaka, frustrirajuća i uporna očekivanja od okoline da se trudnice ponašaju na određeni način. Taj način je, as follows: presrećna, nasmejana, sija, ništa joj nije teško, zrači srećom i radošću, odlično raspoložena zbog samog saznanja da je trudna. Kako i ne bi, pa toliko žena u današnje vreme ne može da zatrudni, kako sme da se drzne da ima bilo koju drugu emociju osim čiste sreće što je zatrudnela?
Naravno, ništa od ovoga ne mora da bude slučaj u stvarnom životu. Prvi trimestar je najnaporniji i najgori i sasvim je ok da se raspadate tokom istog. I da tom nekom ko vas pita kako ste iskreno i odgovorite kako ste. Ako nisu u stanju da vam pruže podršku već samo žele da čuju nešto što su oni zamislili, zamolite ih prosto da vas više ne pitaju o vašem stanju.
Trudnici kojoj fizički nije dobro neće biti bolje od toga što joj kažete ,,to je sve normalno'', ,,eh meni je bilo mnogo gore'' ili ,,toliko žena bi želelo da je tudno pa ne može, a ti tako''. Bukvalno, terate trudnicu da se oseti nenormalno, izazivate joj anksioznost, budite nova, nepotrebna pitanja o tome da li je normalno to što se oseća loše (jeste normalno!) i generalno joj pružate nula podrške takvim komentarima. U redu je da trudnici bude teško. To što je trudna, što želi dete, što je planirana trudnoća i tako dalje, ne umanjuje to da zaista može da joj bude fizički loše tokom trudnoće i da joj trudnoća jako teško pada.
4. Gender disappointment is real - razočarenje saznanjem pola deteta je stvaran koncept
Još jedna stvar o kojoj se retko priča, a koju prolaze mnoge trudnice jeste gender disappointment - razočaranje polom deteta. NEK JE ŽIVO I ZDRAVO je nešto što ćete uglavnom čuti kada se nekom ne dopada pol deteta koje nosi (ili pol deteta koje neko njima blizak treba da dobije). I potpuno je ok ako ste imali drugačija očekivanja od informacije koju ste dobili na kraju tj. onda kada se potvrdio pol deteta.
Da, nekim roditeljima je bitniji pol deteta nego drugima. Neki roditelji su ceo život živeli sa idejom da će imati dete određenog pola, pa se to nikad ne dogodi. I to je u redu. Neki roditelji dobiju osećaj gubitka kada saznaju da će im dete biti pola koji oni nisu očekivali. Taj osećaj tuge, kao i svaki drugi, treba da uvažite i prođete kroz njega uz uverenje da će proći i da će sve doći na svoje, jer na kraju zaista i prođe, pa vam se posle svega može učiniti i preteranim i blesavim. Ali u momentu kada se to događa, uvažite svoja osećanja. Niste nenormalni niti sami u tome.
Ok je ako ste razočarani polom svog deteta jer ste iz ovog ili onog razloga očekivali onaj drugi pol. Ok je ako vam to teško pada. Nećete biti lošiji roditelj zbog toga što ste primarno želeli drugi pol. Niste instantno loša majka ako ćete dobiti dečaka, a želeli ste devojčicu (ili obrnuto). Možda se čak i bolje snađete sa tim polom koji ćete dobiti. Svakako ćete u nekom momentu zavoleti svoje dete najviše na svetu, tako da nemojte da vas grize savest, da razmišljate o tome da li ste normalni, nezahvalni i šta nije u redu sa vama. Sve je u redu. I biće u redu. Vaša osećanja su validna.
Više informacija možete potražiti na guglu na engleskom o ovom fenomenu, ja samo želim da skrenem pažnju na to da je stvaran i da niste sami. Samo se o tome ne priča mnogo.
5. Izgledate kao da ste otekli ili se zapustili u prvom trimestru, a ne kao da ste trudni
Mnoge žene jedva čekaju da dobiju trudnički stomak (takozvani baby bump) iz raznoraznih razloga. Moj je bio taj što bih napokon prestala da izgledam (sebi) zapušteno, a počela da izgledam trudno.
U vezi dobijanja trudničkog stomaka u prvom trimestru ne mogu da vam kažem ništa pouzdano jer je kod svih drugačije. Prvorotke tradicionalno kasnije ,,pokazuju'', dok žene koje su već rađale ,,pokažu'' ranije. Zavisi i od vaše konstitucije i genetike i početne težine.
Ja sam sve do 17. nedelje izgledala blago buckasto, tek posle toga sam počela da izgledam trudno. Što znači da sam bila malo frustrirana situacijom u prvom trimestru što se tiče mog fizičkog izgleda, ali šta je tu je.
Bilo da dobijete stomak ranije ili kasnije, nije naročito bitno. Dok god kontrolišete trudnoću i ona je uredna, nemate o čemu da brinete. Bolje za vas da pokažete kasnije, prosto ćete se manje ugojiti i biće vam lakše kroz ostatak trudnoće - bar za vaša leđa i telo.
6. Aplikacije za vođenje trudnoće spašavaju život, glavu i štede odlazak u bolnicu
Da mi nije bilo ,,What to expect'' aplikacije ja bih odavno odlepila. Gugl će vam reći da je u trudnoći normalno i da vam se otvori treće oko i da vam izraste rep (izlišno je dodati da se šalim.. nadam se). Imanje aplikacije na telefonu koja vas vodi kroz dane i nedelje (posebno) prvog trimestra umanjice vašu anksioznost, odgovoriti na mnoga vaša pitanja i uštedeti vam bar jedan nepotreban odlazak kod lekara.
Disklejmer: ni ove aplikacije nisu svemoćne i svetačne, ali meni lično su bile spas. Ujedno, ova app za koju sam se ja odlučila je ona koja mi pokazuje veličinu bebe svake nedelje, što je nešto u čemu sam posebno uživala. Takođe mi izlistava spisak simptoma koje mogu da očekujem iz nedelje u nedelju, daje mi relevantne informacije o trenutnoj fazi moje bebe, kao i razne artikle koji me mogu zanimati u tom momentu ili daljoj trudnoći. Od mene preporuka kao kuća.
7. Deluje kao da prvi trimestar traje doveka, ali i on će proći
Mehaniku brojanja dana trudnoće ostavljam vašem ginekologu da vam objasni detaljno. Ono na šta ću se ukratko osvrnuti je sledeće: prvi trimestar traje prvih 14 nedelja, počev od dana početka vašeg poslednjeg ciklusa.
Tačnije, prve dve nedelje koje se broje u vašu trudnoću se oplodnja najverovatnije još nije ni desila. Za samu trudnoću većina trudnica sazna u vreme izostalog ciklusa, negde oko 4. ili 5. nedelje trudnoće. A zbog samih grozomornih simptoma prvog trimestra, deluje da on traje zauvek.
Ne brinite, prvi trimestar će proći. Izdržite, it gets better!
Kratki vodič za preživljavanje prvog trimestra trudnoće
Ako ste tek saznali da ste trudni, vaš put kroz prvi trimestar trudnoće treba izgledati otprilike ovako:
-potvrda rezultata kućnog testa za trudnoću laboratorijskim testiranjem
-javljanje ginekologu i postupanje po njegovim instrukcijama
-prilagođavanje ishrane (obogaćivanje vlaknima, proteinima, gvožđem i kalcijumom) uz prenatalnu suplementaciju
-ostavite sebi mnogo (znači zaista mnogo) vremena za odmor i spavanje
-razgovarajte o svim svojim emocijama sa partnerom ili osobom od poverenja koja može da vam pruži bezrezervnu podršku
-potražite odgovore na vaša pitanja, ali budite umereni: hiljadu mišljenja i hiljade stranica gugla će samo stvoriti dodatnu konfuziju i anksioznost. Pripremite pitanja za svog lekara pre svake posete i vodite se informacijama koje vam on da.
-budite spremni na iznenađenja i pomirite se sa privremenim gubitkom kontrole nad situacijom. Svaka dodatna briga i stres koji sami sebi priredite u ovom momentu ne šteti samo vama, već i vašem detetu. Ako već ne možete zbog sebe da prestanete da brinete, učinite to zbog svog nerođenog deteta. Brigom nećete nikome pomoći.
-sa simptomima se borite kako koji bude dolazio i zapamtite: vaši trudnički simptomi su konačni i neće trajati zauvek.
-gledajte da se ne opterećujete glupostima, viškom informacija, neželjenim savetima i neželjenim komentarima. Dovoljno vredno radite i trošite sve svoje resurse na kreiranje novog živog bića, sasvim dovoljno doprinosite čovečanstvu u datom momentu i zaslužujete da vaš duševni mir ne bude remećen.
-nemojte da vas bude sramota da smarate svog odabranog lekara, on za to služi (posebno tokom vaše trudnoće) i za to ga na ovaj ili onaj način plaćate.
-ako to ranije niste uradili, sada je pravi momenat da sebe i svoj duševni mir stavite na prvo mesto.
-SAMO BEZ PANIKE. Niko doveka nije ostao trudan, i prvi trimestar i cela trudnoća će proći i vi ćete je uspešno preživeti.
Stvari u kojima treba da uživate tokom prvog semestra jer posle (možda) neće biti izvodljive neko vreme:
-spavanje na stomaku. Ako ste spavač na stomaku kao ja, uživajte u istom dok možete. U nekom momentu ćete se osetiti kao da pokušavate da spavate na lubenici, tako da to više neće biti izvodljivo. Nabavka trudničkog jastuka (ima ih raznih, gledajte da ne bude neki ogroman jer će vam zauzeti pola kreveta) nije loša ideja za spavače na stomaku jer će vas sprečavati da se okrenete u krevetu.
-to što ne morate da stalno trčite do toaleta i planirate svoje aktivnosti tako da nikad niste preterano udaljeni od toaleta. Naravno da ovo nećete ceniti dok ne osetite kako izgleda bešika koja stalno (ali zaista... stalno...) mora da se prazni, ali eto, iz ovog ugla, to je svakako prednost prvog trimestra.
-seksualni odnosi u svim pozama (osim ako ih vaš ginekolog iz nekog razloga nije kontraindikovao). U prvom trimestru stomak vam je generalno premali da bi pravio smetnju pri seksualnim odnosima. Možete da uživate u svemu na šta ste inače navikli. I ne brinite, ni najobdareniji muškarac ne može da dokači i povredi vaš plod. Ako smem da primetim, seks je možda jedina stvar koja je bolja u trudnoći nego inače. Za ovo je, koliko sam shvatila, kriva pojačana prokrvljenost celog tela. Tako da, eto, bar nešto dobro će vam se desiti tokom same trudnoće :D
-masažu i dalje možete imati u uobičajenom položaju (na stomaku). Ali ne brinite, masaže za trudnice postoje i rade se dok je trudnica na boku, tako da ako ste ljubitelj masaže, nećete morati da se odreknete iste ni kasnije tokom trudnoće.
Umesto zaključka
Dobra vest je da će prvi trimestar proći. Loša vest je što se on uvek rastegne i otegne kada vam je teško, ali svakako će proći i bolji dani trudnoće dolaze. Dan po dan, preguraćete do tad. Ukoliko ste srećnica koju su svi ovi simptomi preskočili i koja može nesmetano da uživa u svojoj trudnoći kao da nije u drugom stanju, mogu samo da čestitam :) Sa svima ostalima saosećam. A ja ću vas o svom trudničkom iskustvu dalje obaveštavati.
Izdržite legende, volim vas!
Vaša Venoma
P.S. inače ne cenzurišem komentare na blogu, ali budući da je u pitanju osetljiva tema, neću dopustiti da mi se na ovaj post nakači ni najmanji trag malicioznosti, dušebrižnosti i malograđanštine. Osim toga, dobrodošle ste da u komentarima podelite svoja iskustva sa drugim ženama koje će ovo čitati, kao i savete za preživljavanje prvog trimestra za njih (za mene ne, hvala, ja sam ga uspešno preživela :D ). Ne zaboravite da je ovo moje personalno iskustvo i da se ne mora uopšte poklapati sa vašim (i da je to potpuno u redu!). Hvala na razumevanju.
P.S.S. nijedna preporuka iz ovog posta nije sponzorisana niti se pominju bilo kakvi PR proizvodi, sve sam sama platila i ovde delim isključivo moja lična, objektivna iskustva, utiske i preporuke. Nisam lekar niti medicinski stručnjak, samo neko ko je uspešno preživeo prvi trimestar i podelio lično iskustvo. Sve vaše nedoumice pretresite sa vašim lekarom pre svega.
.png)
.jpg)
.webp)
.webp)
